Apologija

Smeškaju se jedno drugom blesavo i zaljubljeno. Noć je rasprskala odraz ulične svetiljke sa reke pravo na njeno lice.

Ne može da veruje koliko je lepa. Nije najlepša žena koju je video, čak ni najlepša sa kojom je spavao, ali je bila jedinstvena.

Promenila je njegov život, videla je u njemu svetlo onda kada je on u sebi samo video tamu. Pored nje mogao je da bude svoj. Nisu mu potrebne više igrarije i maske koje je koristio da bi druge ljude držao na distanci.

Ovo što se između njih dešava je istina, a pred istinom se ne vredi skrivati.

Konačno je srećan.

Hodaju su držeći se za ruke dok im je vetar nanosio sneg u lice. Još uvek držeči isprepletane prste sa njenima, stavlja ih je u prostrani džep svoga kaputa.  Pogledi su im se sreli i osmehe je odmah zamenio poljubac.

Vetar je oko njih pleše sa pahuljama i oni se vrte sa njim na tom ludom balu emocija. Sve je onako kako treba da bude.

Noć miriše na karanfilić i kuvano vino a poljupci su ukusa cimeta. Nebo se nadvilo iznad njih dok ga belina spaja sa zemljom.  Ceo svet se klanja njihovoj zaljubljenosti.

Vetar nastavlja da divljački razmahuje snežne pahulje po plesnom podijumu, kao da urliče je od besa što ne može da ih zadrži, dok one veselo igraju oko njega.  U svome ludilu svalio je  svoj bes na dvoje zaljubljenih koji se drže za ruke i povremeno ljube.

Navalio je na njih ali oni su nepobedivi, nesalomivi.

Ona je srećna. Ne smetaju joj ni zima ni vetar koji kao da se urotio protiv njih.

Dok drži njenu ruku u svome džepu ona oseća kako se toplina njegovog dodira širi celim njenim telom. Laganovadi njenu ruku iz svog kaputa i nežno je prislon svojim usnama, da bi je zatim opet vratio.

Taj jednostavni gest nju čini tako srećnom. Ovaj čovek voli celo njeno biće. Oseća se voljenom i sigurnom i ništa na svetu ne mže to da poremeti.

Nema tog vetra, tog mraka, niti bilo kakve sile koja može da pokvari ovaj trenutak.

Dok tako šetaju kroz noć put ih sa obale reke nanosi nazad u grad.

Vetar je uspešno rasterao ljude sa ulice.

Naravno da mu je to uspelo sa tim usamljenim ljušturama, ali neće mu uspeti sa ovo dvoje zaljubljenih. Oni su nepobedivi.

Ipak, kako su dublje zalaze u grad jasno je da ne šetaju bez cilja. Žure su da se odazovu žaru koji tinja u njihovim telima.

Ulaze su u stan i konačno popusštaju pred naletom požude. Vatra koja gori u njima može se ugasiti samo potpunim sagorevanjem u njoj. Plamičak koji je tinjao napolju na vetru sada se rasplamsava u buktinju koja je boji sobu u crveno dok senke igraju na zidovima.

Vide se savršeno u mraku. Vene im pulsiraju dok se tela vrte na oblaku strasti.

Vode ljubav nežno, strastveno i razarujće snažno u isto vreme. Njihova energija uznemiruje snove desetine hiljada ljudi oko njih. Ništa ne može da ih zaustavi. Oni ruše svetove uživajući jedno u drugom.

U trenutku potpune ektstaze oseće kako joj strašan bol cepa grudi. Otvara oči i vidi stranca. Vidi ga kako sa obe ruke drži nešto što je zariveno u njene grudi. Vidi poznato lice muškarca kojeg voli kako se menja i postaje oličenje zla, a nakon toga slede tama i tišina.

Dok jzariva veliki nož u njene grudi oseća je kako oštrica prolazi i lomi grudnu kost, prolazi kroz pluća, kao kroz maslac, i zariva se u kičmi presecajuči je. Neče se dugo mučiti.

U trentku kada je oštrica prodrla ona je otvorila oči . Njeno lice je izobličeno u grimasu uživanja i straha. Ekstaza požude i samrtni grč sklapaju predivan portret.

Na trenutak ga zaustavlja lepota tog portreta. Ushićenje života i neminovnost smrti na jednom licu. Trebali bi to nekako ovekovečiti.

Izvlači nož uz trzaj, a zatim ga još nekoliko puta snažno zabada u njeno već mrtvo telo. Krv pršti svuda po njegovom golom telu i po celoj sobi.

Iz rasporenih grudi izvlači srce koje je prestalo da kuca, a koje je svoje poslednje otkucaje dalo za njega.  Drži ga na dlanu razmišlja o ironiji situacije.

Dok gleda u srce žene svoga života na svom dlanu ima neodoljivu želju da proba njegov ukus. Gotovo nesvesno, bez prave odluke, zubi kidaju parče i uzima zalogaj.  Nakon prvog zaogaja nastavlja da jede sve halaplljivije sve dok ga nije proždrao u celosti.

Pokušava krvavim rukama da se obriše, ali samo još više razmazuje crvenu masku po licu. U strasti odbačenim komadom njene odeće briše svoje lice.

Nastavlja u kupatilu da se sprema rutinski, kao ujutru za posao.  Obukao i napušta stan u kome leži izmasakrirana najveća ljuba njegovog života.

Baca jjedan poslenji pogleda na nju dok zatvara vrata. Na usnama mu igra osmeh.

Ponekad ni največa ljubav od zveri ne napravi princa. Ponekad je zver samo zver.