Opet je zazvonio budilnik, treći put za redom ovog jutra. Uz tešku muku se budim i otresam san sa ramena. Ponedeljak. Uvek mi je ponedeljkom teška glava, a danas, ne znam zašto, teza nego obično. Imam neki predosećaj da nije baš najpametnije ustajati iz kreveta danas. Sve su šanse da će nešto da krene po... Continue Reading →
Sedim danas tako u svom omiljenom gradskom prevozu umoran I polomljen, sažvakan gužvom, smradom prašine i potpazuhne skorevine i pitam se da li će se ovaj put ikada završiti? Da li ću zdravog čula mirisa stići kući ili će mi se miris debeljka, što me je već dvadesti put nagazio, zuvek uvući u nozdrve? Vidno... Continue Reading →
Konačno se i ovaj rat završio. Rade nikada nije verovao da će doživeti još jedan, barem ne još jedan svetski. Nije verovao da će ceo svet moći još jednom tako da poludi. Ipak, svet je poludeo mnogo gore nego prošlog puta. U prvom velikom ratu se bar znalo ko je sa koje strane, imao si... Continue Reading →
Markolepsija 