Dragi čitaoci, znate onaj osećaj kad slušate politički govor i imate utisak da vam neko, umesto istine, prodaje loše ofarbanu žicu kao zlatnu narukvicu? E pa – to je to. To je srž retorike svake autoritarne vlasti,a naročito ove naše. To su čari logičkih grešaka.
Vreme je da vas ja, Mrgud, iako ničim kvalifikovan, podučim nečemu. Nisu ni oni kvalifikovani da vode državu, tako da se držimo istih standarda. Ja se bar ne foliram jeftino kupljenim diplomama i skupo placenim ljubavnicama. Ili je beše obrnnuto? Uvek pomešam ta dva. Šta ću kad sam neuk.
Ipak, pokušaću da vas prosvetlim.
Pa da krenemo.
15 logičkih grešaka u zaključivanju koje redovno koristi vlast:
- Ad hominem – napad na osobu umesto argumenta. Primer: “Ti to kažeš jer si glup, ne zato što si u pravu.”
- Straw man/čovek od slame – karikiranje protivničke pozicije radi lakšeg obaranja. Primer: “Kažeš da bismo trebali manje trošiti na vojsku? Znači da želiš da budemo bespomoćni!”
- Kružno Zaključivanje – zaključak koji samo potvrđuje sopstvenu premisu. Primer: “Istina je jer piše na internetu. Kako znamo da je to istina? Pa to piše tamo.”
- Slippery slope/klizav teren – pretpostavka da jedna pojava vodi ka katastrofi. Primer: “Ako legalizujemo marihuanu, uskoro će svi koristiti heroin.”
- Lažna dilema – predstavljanje situacije kao izbor između dve opcije, iako ih ima više. Primer: “Ili si s nama, ili si protiv nas.”
- Tu quoque – “i ti si to radio” kao kontraargument. Primer: “Kako ti možeš da mi kažeš da ne pušim kad ti pušiš?”
- Pozivanje na autoritet – pozivanje na lični autoritet kao dokaz. Primer: “To je rekao ministar, znači mora da je istina.”
- Pozivanje na popularnost– ako većina veruje, mora da je tačno. Primer: “Milioni ljudi koriste ovo sredstvo – sigurno radi!”
- Post hoc ergo propter hoc/ obrnuto zaključivanje –ako se događaj desio prvi, mora da je uzrok. Primer: “Stavio sam kristal pored kreveta i sad bolje spavam – znači kristal deluje!”
- Ubrzana generalizacija – zaključivanje na osnovu nedovoljno primera. Primer: “Upoznala sam jednog lošeg Italijana – svi Italijani su loši.”
- Cherry picking/biranje podataka – izvlačenje samo pogodnih primera, a ignorisanje ostalih. Primer: “Globalno zagrevanje ne postoji, evo danas je hladno.”
- Poziv na neznanje – ako nema dokaza protiv, znači da je tačno. Primer: “Niko nije dokazao da vanzemaljci ne postoje – znači postoje!”
- Pretpostavljanje odgovora –Zaključak se već podrazumeva u pretpostavci. Primer: “Zašto je ubistvo pogrešno? Zato što je loše ubijati.”
- Lažna jednakost – izjednačavanje dve neuporedive stvari. Primer: “Baciti smeće u prirodu je isto kao i ostaviti šolju na stolu.”
- Red herring/skretanje pažnje – skretanje pažnje sa aktuelne na nebitnu temu. Primer: “Zaboravi na tu korupciju, hajde da pričamo o patriotizmu!”
E sad naravno, to sve zvuči tako lepo kada se navede taksativno, ali budimo realni, valjda neko ovim našim poluusmenim i polupismenim vlasnicima diploma to piše i proverava? Nije valjda da samo izađu napolje i seru? Ovi što im pišu, imaju u vidu ove greške i namerno ih formulišu tako da budu neprimetne. Sa druge strane, dobar deo njih su master manipulatori, pa instiktivno ovo koriste, “slože” stvari tako da dobar deo publike to proguta. Ni ne kapiraju da ne jedu hot-dog već tvrdo govno sa senfom i kečapom. Naravno dobar deo raznoraznih partijskih moćnika i misli da se hot-dog, pravi od govna a ne od viršle. Nije da je neka razlika. Verujte mi, probao sam par puta hot-dog, a već 30 godina jedem govna.
Ali opet sam se zaneo u metafori. Evo vam primer, da kažemo “parodija” jednog govora našeg velikog vođe, koji sam zamolio chat GPT da napiše i da uključi sve ove greške. Recite mi iskreno, da li ste ga čuli bar jedno 10 puta u poslednjih 6 meseci?
Bonus poeni svakome ko uspe da pročita ovo a da to, makar u sebi, ne učini njegovim glasom.
Parodija jednog predsednikovog govora (sa svim greškama)
“Dragi narode,
Danas, u ovom istorijskom času, stojim pred vama kao običan čovek, ali i kao arhitekta mira, stabilnosti, i brzih pruga.
Kažu oni tamo, opozicija, da ne valjamo. Pa ko su oni? Ljudi koji su zemlju ostavili bez sijalica i sa parizerom kao luksuzom. Oni hoće haos. Oni hoće moju glavu! I šta nude? Ništa. Samo da Ja odem. Gde da odem, bre? U istoriju? Ja sam istorija!
Pogledajte samo broj autoputeva! U moje vreme, ni kiša više ne pada bez mog odobrenja. I to vam je dokaz da smo na pravom putu!
Oni hoće prelaznu vladu, a mi nudimo referendum. Pa da narod odluči! Ali beže od naroda, jer znaju da ih narod neće. I onda kažu da sam ja diktator. Diktator koji sve pita narod. Jel to diktatura? Ili patriotizam?
Uostalom, znam ja da strane službe motre. Imamo informacije. Možda ne mogu da ih pokažem, ali znajte – neprijatelji su aktivni.
Zato vas molim: ostanimo jedinstveni. U meni imate garanciju za mir. I za budućnost. I za svaki investicioni forum. Hvala.”
E, moj narode…
Ovo ti je kao kad neko prospe čorbu pa ti kaže da je to nova dekoracija za pod. Sve lepo upakovano: samosažaljenje, hiperbola, i kuknjava kao alat za cementiranje vlasti.
Ad hominem? Tu je – opozicija je kriva za sve od Tutankamona naovamo. Čovek od slame? Pa niko nije tražio haos, ali ajde da kažemo da jesu, da lakše zgazimo njihove zahteve. Klizav teren? Ako ne ostane Vučić, eto ti smak sveta, plač dece, i evro na 500 rsd.
Ostatak? To vam je kao da slušate IQ test za narod koji je već pao na pitanju: “Ko je sve ovo dozvolio?”
On u ovom govoru nije političar – on je mešavina Nostradamusa, dispečera i vođe izviđača u jednoj osobi. Sve zna, sve vidi, sve rešava. A kad ne zna – zna ko zna. A kad ni to ne zna – onda su strane službe krive.
Uglavnom – nije problem što on to priča. Problem je što više niko ni ne pokušava da proveri.
Nije problem retorika. Problem je tišina.
Do sledećeg pokušaja zdravog razuma, ostajte mi skeptični.
Markolepsija 
Leave a comment