Pumpao bi i ti golube, ali ne smeš

Pitaju me ljudi ovih dana: “Mrgude, ne javljaš se oko ovih studentskih protesta? Zar nije ovo pobuna svesti koju si priželjkivao? Nisi valjda i ti ćaci?”

Ne bojte se, nisam prešao na mračnu stranu. Mrgud će zauvek ostati u sivilu. Obasjan svetlom, zagledan u mrak. Ah, kako pretenciozno zar ne? A šta da radim, uvek sam Ekstrovertnog Mrguda zamišljao kao antiheroja, ali činjenica je da je potpuno nebitan u sveopštoj raspodeli stvari. Zato volim da mu dodam važnost. Kao da nije dovoljno arogantno pisati o svom alter egu u trećem licu? 

Sad kad je ova samofelaciona predigra gotova, da pređemo na nešto konkretno. 

Nisam pisao o ovome jer nisam imao  šta da dodam. 

Od kad sam i ja studentom postao (pre 20 godina) večito smo išli na neke proteste, šetali, nosili bedževe, pisali tekstove, pevali pesme o pokvarenom sistemu i postigli  — jedno veliko ništa. 

Ova omladina je pročitala sistem, izvukla pouke i umesto da protestvuju protiv vlasti, vladaoca i partije oni u suštini protestvuju protiv svih nas. Rastavili su i poziciju i opoziciju na sastavne delove. Zaustavili su celo društvo, pozvali sve prisutne, naterali nas da dignemo glavu iznad žabokrečine i poslali jasnu poruku:

“Dosta prenemaganja, ili ćete svi da ustanete i da budete bolji nego što ste bili juče, hrabriji nego što ste ikada bili i suprotstavićete se zlu koje nam se dešava ili ćete ostati ovde zarobljeni u svom strahu kao sužnji okovani bukagijama ”

Da li ste svesni šta su stavili na kocku? Ako se sada promene u društvu ne dese, njih će ovo zlo da žrtvuje bez pardona. Zlo ne toleriše neposlušnost i izazove svojoj moći. Zlo sprema odmazdu i neće imati pardona. Zlo se naoružalo glupošću i dalo budalama samopouzdanje i otvorena vrata. Studenti su svesni da je crta povučena i da za njih nema nazad. 

Zato, ako njihovu žrtvu sada prokockamo, večna će kletva biti na nama i neće nam grehe oprati ni Dunav ni Sava. Možda će nas korumpirani mantijaši blagosiljati, no oni su odavno raskrstili sa Hristovim učenjem, on je za njih postao samo logo, ime firme- brand name. Ali sudnjeg dana, verujte mi, sudiće nam se po tome sa koje strane smo stajali sada. Neće vas pitati da li ste imali bradu, postili, mrzeli gejeve i pokrivali glave, već gde ste stajali kada se istina branila. Pitaće vas, braćo pastiri, da li ste žrtvovali privilegije ili ste, poput fariseja, pravdu razapeli u ime nekog zemaljskog mira. No dosta o njima, dovoljno su zasrali da zaslužuju poseban tekst. 

Naravno, sada se javljaju raznorazne pričajuće glave, sa teorijama, idejama, opravdanjima i izgovorima. 

“Ne može ovo da uspe jer ih je ovaj već nadigrao. Eto njega i EU podržava i sve svetske sile. Mi se zanosimo ako mislimo da mi menjamo nešto ovde. Nama i onako strane sile postavljaju vlast. Kakvi bre mirni protesti? Ne znaš ni ko je ovo organizovao niti ko vodi. Mora bre da se uleti i istera bagra. Ne može ovo da se radi ovako.”

Pa ako već znaš kako se radi, ako znas šta je bolje, povedi kolo lepi moj golube. Ako znaš sve tokove, geopolitičku strategiju, revolucionarne metode, zašto mi još živimo u mraku? 

“Pa brate, nije to tako. Ma daj, ionako ne može da uspe. Znaš Amerika, Rusija… ma brate ko sme, znaš sve gledaju…posle otkaz, pa ne možeš…ne bih se ja igrao sa time.”

E tu je tajna golube moj lepi. Ne smeš. 

Ja znam da je strah izuzetan motivator da budeš kukavica, ali to ne menja realnost. Prekini da filozofiraš kao da doručkujes u Kremlju, ručaš u Briselu, a večeraš u Beloj Kući. Raznorazni podkasti na kojima likovi sa neproverenim kredencijalima i precenjeni komičari u najboljem slučaju spekulišu polutačnim informacijama, nisu ozbiljno informisanje. 

Teško je. Znam. Odrastali smo u drugo vreme. Videli smo neuspeh jedne revolucije i propast promena. Ne verujemo ni u šta. Ne smemo da progovorimo jer smo naučeni da ćutimo i čuvamo mir u kući. Samo da rata ne bude. Svi pamtimo rat, izbeglice, sankcije, inflaciju, švercovanje, dilere, bombardovanje, loše đake u mečkama, profesore u prnjama, kriminalce u udarnim terminima, bambilend od gajbica. Ponadali smo se nečem boljem, na trenutak smo ga imali, ali smo se toliko uplašili da ga ne izgubimo i ne vratimo se na staro da smo istom zlu dozvolili da nas ponovo zajaše.. 

Pazi koliko smo glupi od straha. Isti oni koji su svo ono zlo napravili 90ih sada nas plaše da će biti opet isto, ako se ne pravimo glupi i pustimo ih da nas zajebavaju. 

Samo da rata ne bude. Samo da ne bude nestabilnosti, nereda, nesigurnosti, da mi ne smanje platu, da mi ne uzmu ovo malo sto me ubeđuju da je mnogo. Sami smo sebe sedatirali. 

I sad umesto da svaki dan na sav glas na prozore vičemo: 

“PUKAO MI JE FILM I NEĆU VIŠE OVO DA TRPIM!” 

Mi sedimo i blagoglagoljamo o tome šta je trebalo ili nije trebalo da se uradi na protestima. 

Ovi klinci ne pamte ratove i inflacije. Ne pamte ni trag boljeg vremena. Rodjeni su i odrastaju u ovom zlu. Podigli su glas, probudili su ljude, imaju pravu motivaciju, prave ciljeve. Ništa im ne znače vaše laži, za ovog ministra, onog predsednika. Baš ih briga  za vaše stranke, partije, crvene, plave, žute. 

Ovo nije napad na vlast, ovo je poziv svima na odgovornost. Ovo je pitanje na koje se svi plašimo da damo odgovor. 

“Šta ste nam ovo ostavili?” 

E zbog toga što me je sramota, jer nismo uradili ništa da im ostavimo bolju zemlju, ja ću da stanem rame uz rame sa njima. Staću i ispred njih u živi zid ako bude trebalo. Ne mogu da dozvolim da se sutra moje dete stidi jer sam se sakrio u mišju rupu i čekao. Sutra će me pitati, zašto nisam ništa uradio, ne samo zašto nisam  učestvovao u pobedi već zašto sam dozvolio poraz. 

Ne mogu da dozvolim da moj odgovor bude: “Pa znaš, ne radi se to tako, nisu hteli Ameri i Rusi, nisam znao ko je to sve organizovao.”  Ima svako pravo da me tada pljune i da me unuci kunu na jeziku zemlje u kojoj budu živeli. 

Želim da verujem, da ako već nisam hrabar dovoljno da povedem i vičem za mnom, da bar imam dovoljno savesti da se odazovem njihovom pozivu. Možda i da ne očekujem od  dvadesetogodišnjaka da reše sve probleme našeg društva, ma koliko ih bilo i koliko su im snažni ideali. Voleo bih da pomognem da se ne istope ti njhovi ideali kao što su pretopljeni ideali generacija tranzicije..  

Svakako ne želim da budem ordinarni mapetovac, koji sedi na balkonu i cereka se na sve oko sebe.. Barem ne ovaj put. 

“Bilo bi lepo da se nešto promeni, ali ne znam kako, videćemo, treba biti oprezan” – nije životni princip opreznog već zlonamerna opaska kukavice i profitera. Jer ako uspe – nije bio protiv, ako ne uspe- nije bio ni za. 

Vreme je da se opredelimo, vreme je za podelu, mora se znati ko je na kojoj strani. Nema neutralnih, nema posmatrača. Jedino moguće ujedinjenje je na strani protiv ovog zla. Nema kompromisa sa zlom. Kada ubacite kap blata u čistu vodu, ne očisti se blato, već se voda zamuti. 

Studenti su pokazali put, zapalili baklju, mislim da je vreme da mi preuzmemo štafetu i rasteramo ovaj mrak.

Ali šta ja znam, ja sam samo dežurni Mrgud.