EKSTROVERTNI MRGUD: Skloni svoju vedriju stranu tamo gde sunce ne sija.

Danas kada otvorite bilo kojuj društvenu mrežu šalje se jasna poruka da morate održavati konstantno stanje sreće i pozitivnosti. U suprotnom, vi ste rušilački faktor savršenstva ljudskog stanja. Ako se osećate tužno ili depresivno, samo treba da prestanete da budete tužni i počnete ponovo da budete srećni.

Postoji mnogo stida i stigme oko takozvanih „negativnih“ osećanja. Negativna osećanja ometaju beskonačnu penthaus žurku koja bi trebalo da je vaš život. Zbog toga negativna osećanja treba izbegavati, potisnuti i sakriti. Ako odskočite, morate odmah biti vraćeni u euforično bekstvo sačinjeno od instant zadovoljstva servirano kroz filtrirani sadržaj društvenih mreža. U ovom filtriranom postojanju, sreća nije zadovoljavajući osećaj prevazilaženja izazova i poteškoća, već potpuno odsustvo istih. Ovo je potpuno izbegavanje borbe, patnje i neuspeha. Stagnirajući trenutak postojanja apsolutne zone komfora. Međutim, vi i ja znamo da je to laž i da je ovo njihov očajnički pokušaj da nekako prežive i istrpe. Oni su zavisnici koji jure fiks pozitivnosti i dobrog osećenja.

Ali šta se dešava kada ljudi ne prepoznaju da je sve ovo sranje? Šta se dešava kada nisu svesni stvarnosti i veruju da sve treba i može da se prevaziđe pozitivnim stavom? Šta se dešava kada ovi zavedeni pojedinci zakorače u naš život i osete trenutnu potrebu da nas „poprave“?

Ono što meni se dešava je da kad god počnu da mi citiraju pozitivne misli, dobijem poriv za nasiljem. Ne nužno da činim nasilje, već da gledam kako se nasilje dešava njima. Na primer da ih udari kamion, ispadnu kroz prozor na 15. spratu ili možda da budu brutalno isksapljeni dok pokušavaju čoporu gladnih hijena da objasne kako samo treba pozitivno da misle.

Kako prepoznati nekog od ovih srećnih primeraka?

Obično će prikriti svoja osećanja jer se osećaju krivim što ih imaju. Oni će odbaciti te emocije tako što će „samo stistnuti zube“. Oni će umanjiti borbu drugih ljudi motivacionim citatima o „pozitivnim mislima“. Oni sebe smatraju optimistima, ljudima do pola pune čaše i uvek traže srebrnu nit sa perspektivom „moglo bi biti i gore“. Često ih možete čuti kako prozivaju i grde druge zato što su frustrirani, ljuti ili osećaju bilo šta drugo osim pozitivnosti.

Sve ovo je ono što nazivamo toksičnom pozitivnošću. Definiše se kao preterano i neefikasno prekomerno generalizovanje srećnog i optimističnog stanja u svim situacijama.

Svi smo mi ponekad krivi za to. Pokušali smo da utešimo nekoga ispraznim frazama kada nas ne zanimaju njihovi problemi ili dobrobit, već samo želimo da nastavimo sa svojim danom. A ovi ljudi su konstantno takvi. Njima je samo stalo da im ne pukne balon pozitivnog sranja.

Evo razlike između toksične pozitivnosti i istinske brige u samo nekoliko primera:

„Ne misli o tome. Ostani pozitivan!” – TOKSIČNO

„Opiši mi šta to osećaš. Slušam.” – BRIŽNO.

“Ne brini, budi srećan!” – TOKSIČNO i GLUPO.

„Vidim da si pod stresom. Mogu li bilo šta da uradim?” – BRIŽNO.

“Neuspeh nije opcija.” – TOKSIČNO – daje mi PTSP iz detinjstva.

“Neuspeh je deo rasta i uspeha.” -BRIŽNO.

“Sve će to izaći na dobro.” – TOKSIČNO.

„Ovo je zaista teško. Mislim na tebe.” – BRIŽNO, ali pomalo jezivo.

“Samo pozitivne vibracije!” – TOKSIČNO, a verovatno i zarazno.

„Ovde sam za tebe, i u dobru i uzlu.” BRIŽNO – možda preterano posvećeno

„Ako ja to mogu, možeš i ti!” – TOKSIČNO.

„Svačija priča, sposobnosti i ograničenja su različiti, i to je u redu“ – BRIŽNO.

“Izbriši negativnost” – TOKSIČNO

„Patnja je deo života. Niste sami.” BRIŽNO – pomalo sadistički ako te vežu za stolicu i bockaju viljuškom.

“Potražite srebrnu nit.” – TOKSIČNO – Ja nisam rudar.

“Vidim te. Tu sam za tebe.” – BRIŽNO- samo ako ne dolazi od nekoga ko vas proganja, ali bolje od alternative.

“Sve dešava s razlogom.” – TOKSIČNO -DA, i ja sam taj razlog. Sada, molim vas, držite toster dok pripremam kupku.

„Ponekad možemo izvući deblji kraj u životu. Kako mogu da te podržim u ovim teškim vremenima?” BRIŽNO i lepo.

“Moglo je biti gore.” TOKSIČNO – da, moglo je. Mogao sam da se rodim kao ti.

„E jebiga. Tako mi je žao što prolaziš kroz ovo.” BRIŽNO – saosećanje je obično više nego dovoljno.

Biti brižan nije mnogo veći napor. Radeći to na pravi način, pomerate fokus na osobu kojoj je pomoć potrebna, ali ti „pozitivni mislioci“ ne mogu dozvoliti da bilo ko drugi dobija pažnju. Oni moraju da održe svoj balon, a njihov svet se ruši ako prihvate mogućnost drugačije realnosti.

Pirate se možda zašto sam ovoliko agresivan? Zato što me je većina ljudi tretirala ovim otrovnim frazama. Bili su deo mog užeg kruga, porodice, prijatelja i saradnika. Kad god sam tražio pomoć, većina glasova je zvučala tako. To je produžilo moju borbu sa depresijom i zadržalo me u neviđenom bolu i osećaju krivice.

Stvar je u tome što su im moji „loši trenuci“ i teški periodi izazvali nelagodu. U redu je očekivati ovo od slučajnih stranaca. Ne bi trebalo da ih briga. Ipak, ove fluskule sam dobijao od najbližih ljudi, do ljudi sa kojima je trebalo da imam odnos uzajamne brige.

Negde sam pročitao da je ovo oblik manipulacije, ono sto se danas popularno zove Gaslighting. Ovi ljudi vam zapravo poručuju da je njihova trenutna nelagoda važnija od stvarnosti vašeg bola. To dalje gaji osećaj da smo nedostojni brige ili ljubaznosti. Osećaj da se ne uklapamo u “normalno” ljudsko društvo.

Ovi što vam tako seru, iz vaše perspektive izgledaju kao da imaju sve konce u svojim rukama. Zajebana su ta neka podpitanja koja krenete da postavljate sebi:

Ako oni mogu zašto onda ja ne mogu da vidim bolju stranu, ili da imam dobre vibracije, da ostanem pozitivan? Ako oni to mogu, zašto ja ne mogu? Zašto mi nikad ne uspeva? Zašto ne mogu samo da budem srećan? Ako se sve dešava sa razlogom, koji je to razlog? Kada će se otkriti? Jedini zajednički imenitelj ovde sam ja; stoga ja moram biti razlog za sva ova sranja. Ako sebe izvučem iz jednačine, možda će bol prestati i mogu biti srećan? Možda ću prestati da ometam svačiju sreću, i oni mogu biti mirni? Sve je moja krivica.

Vidite kuda idem s tim?

Mi, kao društvo, težimo da negujemo osećaj nedostojnosti kod onih koji već daju malo vrednosti sopstvenom životu. Ja sam imao sreće. Zahvaljujući pažnji ljudi koji su mi naizgled bili stranci, pronašao sam put do terapije. Trebala je samo jedna osoba da me sasluša i uloži mali napor. To je dovelo do toga da sam dobio pomoć koja mi je bila potrebna.

Zbog toga nam je potrebna terapija. Terapeuti su obučeni da se nose sa nelagodnošću bola drugih ljudi. Dobar terapeut će se potruditi da vas ponovo izgradi i nauči kako da upravljate svojim stanjem.

Ne slušajte toksičnu pozitivnost. Znam da je teško i da se nalazi svuda oko vas. To je sad već biznis od milijardu dolara koji se zove motivaciono govorenje, životni koučing i razni drugi oblici gledanja u pasulj. Da uzimaju samo novac, bilo bi manje zlo. Sa novcem vas i lišavaju vredne životne energije.

Novac može da se zaradi, ali vreme i život ne mogu da se vrate.

Držite se svim silama za život dok ga još imate.