Postoje mnoge fraze i rečenice koje u meni bude ubilačke nagone, ali ni jedna ne budi u meni absolutnu želju da pojedinca sameljem i njime nahranim ulične pse i mačke, kao fraza:
“PO NEKOJ MOJOJ LOGICI”
Izvini Aristotele nisam te prepoznao. Na bistama izgledaš mnogo bledo, pa mi sad čudno ovako da te uživo vidim.
Jebote kakav si ti genije. Smislio si svoju logiku. Dozvoli mi da te pratim gde god ideš i da zapisujem tvoje mudre misli.
Sigurno se jedre devojke bacaju pred tebe u želji da rode tvoju decu, jer ta mudra loza mora da se nastavi u čovečanstvu.
Ah, kako ja jadni i ubogi rab božiji uopšte mogu da konverziram sa jednom takvom veličinom. Ne mogu. Mogu samo kolenopreklono da ti celivam skute i da ti upućujem molitve jer takva mudrost je ravna Budi.
Šta kažeš? A ne, nisi izmislio novu logiku nego eto tako po nekom tvom razmišljanju i jedinstvenom procesu zaklučivanja ti smatraš da je tvoje mišljenje merilo istine?
More, sklanjaj mi se sa očiju ti bedni izgovoru za kognitivni proces!
Ti dam ja tvoju logiku…
LOGIKA JE EGZAKTNA NAUKA I IMA SVOJA PRAVILA I ZAKONE.
Zapamti to!!
Ne možeš da imaš svoju logiku kao što ne možeš ni da imaš svoju matematiku, fiziku, biologiju, hemiju.
Pazi, možeš da probaš da imaš svoju fiziku.
Jedva čekam da zaključiš da je zemlja ravna i da gravitacija ne postoji.
Možda odlučiš da skočiš sa neke litice da to dokažeš. Gledao bih taj salto mortale.
Čak bih i platio da ga gledam. Dobro, ne bih verovatno platio ali bih našao nekoga da me ubaci na spisak za taj cirkus. Možda bih se prošvercovao, ali definitivno bih gledao.
Razumem ja da je tebi tvoje mišljenje važno i da pokušavaš da nađeš neki smisao u ovom haosu, ali bih te jako lepo molio da svoje ograničene kognitivne sposobnosti ne podižeš na nivo nauke.
Imaš pravo na svoje mišljenje i niko ne sme da ti ga oduzme. Imaš pravo da slobodno razmišljaš i da slobodno izražavaš svoje mišljenje i ja ću te uvek podržati u tvom pravu.
Ali, da bi mogao da donosiš zaključke i mišljenja, prvo moraš da naučiš da razmišljaš.
U suprotnom ja zadržavam svoje pravo da te vratim u stanje apokatastaze.
(Vidiš sa kojim predznanjem se neko tera u pičku materinu? Guglaj šta je apokatastaza)
Dakle, da bi mogao da naučiš da izvodiš zaključke, bez logičke greške u njima, i da bi bio bar malo bliže ikakvoj objektivnoj istini – ako tako nešto uopšte postoji – moraš da znaš kako se zaključak izvodi.
Recimo uzmeš osnove logike, i prostudiraš najčešćih 50 logičkih grešaka. Pa svaki put kada imaš inspiraciju za neko mišljenje, priupitaš se da li si napravio neku grešku u zaključivanju.
Eto recimo pravilo koje glasi da dva partikularna stava ne mogu da grade zaključak.
Stav 1
Neki ljudi imaju autizam.
Stav 2
Neki ljudi su primili vakcine kao bebe.
Vidiš moj dragi Neoaristotele, ova dva stava ne grade zaključak, ali si ti verovatno zaključio da vakcine izazivaju autizam.
Iako imaš pravo na svoje mišljenje, ali upravo si ga protraćio, kao i celo svoje postojanje.
Lično smatram da bi trebali da ti naplaćujemo kamatu na vazduh koji dišeš, ali to je samo moje mišljenje koje nema utemeljenje u realnosti, te sam zadovoljan da ostane samo deo mojih pustih maštanja.
Vidiš kako je lako?
Na kraju krajeva potpuno je ok nemati mišljenje o nečemu. O nekim stvarima nemam dovoljno podataka da bih formirao zaključak. Savršeno je u redu reći da ne znaš.
Ali kontam da samo onaj ko ponešto i zna ima hrabrosti da prizna da ponešto i ne zna.
Onaj ko je neznalica svoje neznanje popunjava sopstvenim egom, pa je onda “moje mišljenje” stvar identiteta, a ne znanja ili neznanja.
Zato se ljudi koji formiraju takva mišljenja grčevito bore da im ih neko ne ospori.
Nije antivakseru stalo do sveta, nego do sopstvene validacije.
Naučniku koji je potrošio decenije da razvije vakcinu koja spašava život je stalo do sveta. Verovatno je i naučniku stalo do lične validacije, ali njegov ego je srazmeran zasluzi, pa i može da se oprosti.
Zato moj dragi mudracu u pokušaju, dohvati svoje mišljenje i odjaši na njemu negde daleko ukoliko već nećeš da ćutiš.
U suprotnom tretiraj svoje mišljenje kao što tretiraš svoj penis. U redu je što ga imaš, možda je i nadprosečan i siguran sam da ti u samoći pruža zadovoljstvo, ali nije ok da ga vadiš u javnosti i teraš svakoga da mu se divi.
Siguran sam da ćeš bar jednu osobu impresionirati, ali postoji i efikasniji način da dođeš do seksa.
Zato kada me jednoga dana dete pita zašto mora da uči “nepotrebne” stvari, kao što su logika, istorija, književnost, filosofija, moj odgovor je jasan.
Moraš da učiš nepotrebne stvari da ne bi bio nepotrebno ljudsko biće. Budale oko tebe se teraju motkom, a budala u tebi znanjem.
Moraš da se čuvaš i jednog i drugog, jer će svaki posao sa budalom da te košta.
Aj sad Kvazistotele, put pod noge, nemam ja para za ovu zajebanciju.
Markolepsija 
Leave a comment